U srcu Rima, nekoliko koraka od hrama Panteon i Trga Svetog Petra, je mala kuća. Kuća je izgrađen u XVIII veku, te je dugo bila u zapuštenom stanju, dok je 2010.godine nije kupio arhitekta i dizajner Marko Peratstsi. Kuća koja ima samo 7 kvadratnih metara površine, Marko je pretvoriti u udoban prostor za stanovanja. U prizemlju se nalazi potpuno opremljena kuhinja i kupatilo sa tušem, a spavaća soba izdignuta je na galeriju. Fotografije kuće, prikazuju kako je vlasnik maksimalno iskoristio neverovatno mali prostor.

U Floridi, već dugi niz godina postoji tajanstveni dvorac, koji je zapanjujući i za putnike i istraživače. Coral Castel - veliki kompleks megalitskih kipova, stvorio ekscentrični Letonski emigrant, Edward Leedskalnin (1887-1951) severno od Homestead na Floridi. Jedinstvenost ovog dvorca je da je izrađen od strane jedne osobe bez uporabe građevinske opreme. Kompleks se sastoji od dvospratne kvadratne kule težine 243 tone, razne zgrade, masivni zidovi, podzemni bazen sa spiralnim stepeništem, kamena karta Floride, grubo isklesan stolice, sto u obliku srca, tačan sunčani sat, kameni Mars i Saturn, kao i 30 tona Mesec gde njegov rog precizno ukazuje na North Star, i još mnogo toga. Sve ovo se nalazi na površini od preko 40 hektara. Dvorac je izgrađen od blokova korala krečnjka impozantne veličine, koji je Ed dopremio na obalu. Kao je Edvard uspio pomeriti i podigniti više tona blokove, ostaje misterija do dan danas. Doista, s rastom od 152 cm i 45 kg težine, vlastoručno stvorio strukturu, težine više od 1.100 tona. Postoje glasine o nadprirodnim sposobnostima Eda, ceo njegov rad obrastao legendom i hipotezama. Neki kažu da je otkrio tajnu antigravitacije, drugi da je on imao dar levitacije i telekineze. Ed je na sva pitanja odgovorio samo jednu stvar: "Otkrio sam tajnu graditelja piramida". Dvorac danas služi kao turistička atrakcija, proglašen je nacionalnim blagom Floride i pretvoren u muzej. Svake godine, dvorac privlači više od 100.000 turista iz celog sveta. Coral Castl je jedno od svetskih čuda i izvanredan primer kamene arhitekture u SAD, koji pobuđuje maštu!

Početkom septembra, francuska umetnica Julien Nonnon u saradnji sa studiom dizajna LE3 napravila koncept izložbe na otvorenom na ulicama Pariza.To je neobičan vizualni dizajn "Safari Urban" (Gradski Safari ). Šetajući ulicama glavnog grada Francuske u večernjim satima, Julien je sa projektorom i kamerom. Na fasadama zgrada umetnica projektuje veoma realne portrete dobro obučenih životinja. Životinje obučene kao ljudi različitih slojeva i klasa, među divljim zverima ima onih u frakovima, ali i onih obučenih po poslednjoj modi. Osnovna ideja autora projekta je da pokaže da stil i moda su takođe jedna vrsta komunikacije. Mi tiho komuniciramo sa drugima koristeći svoju odeću i izgled uopšte. Dakle, izborom određenog stila, mi nehotice ili namerno želimo da nas ljudi tretiraju na određenoj društvenoj lestvici. Životinje u modernoj odeći izgledaju zabavno, one definitivno privlače pažnju prolaznika.

Neobičan Anavilhanas arhipelag je grupa ostrva koji se nalazi 70 kilometara od brazilskog grada Manausu u delti reke Rio Negro. Anavilhanas arhipelag, jedan od najvećih arhipelaga na svetu, koji se sastoji od 400 ostrva.Tokom kišne sezone širina reke na mestu arhipelaga je 30 kilometara, a tokom sušne sezone, voda se povlači ostavljajući iza peščane plaže. Arhipelag je nastao kao rezultat sedimenta ispiranjem (erozijom) zemljišta Gvajana visoravni. Dužina arhipelaga je više od 90 kilometara, a ukupna površina ostrva 100 hiljada hektara. Ostrva su prekrivena tropskim šumama, koje su dom mnogim vrstama sisara, ptica, insekata, a u vodama ima oko 2500 vrsta riba, slatkovodni delfini i krokodili. Zato je Anavihanas arhipelag pod zaštitom UNESCO.

Slamnati krovovi
Slamnati krov ima izuzetnu lepotu i daje izgled drvenoj kući ili kamenoj strukturi jedinstvenu specifičnost i jedinstven ukus.Zbog svog nesumljivog arhitektonskog kvalitete i visokih tehničkih specifikacija, popularnost slamnatim krovovima neprekidno raste u zapadnoj Europi, Rusiji i SAD. Fotografije prikazuju kuće u Engleskoj sa slamnatim krovovima, ovi nekadašnji slamnati krovovi izgledaju fantastično.

Za ljubitelje matematike dajemo jedan zadatak.
-------------------------------------------- Zanimacija za ovaj vikend.

Francuski pisac Alphonse de Lamartine zapiso, “da ni u svojim snovima ne može zamisliti ništa lepše od prirode”. Sjaj prirode je uvek atraktivan za ljudske duše. Fascinantan dodir s netaknutom prirodom, neistražen, može se videti u nacionalnom parku u Ugandi. Nacionalni park Kraljica Elizabeta osnovan 1952. godine, a nazvana u čast kraljice Elizabete II. Park se prostore na 1978 kvadratni kilometara i jedan je od najposećenijih od 10 nacionalnih parkova u Ugandi. Nacionalni park je smešten između jezera George i Edward, koji su spojeni Kazinga kanalom, i u podnožju planine Rwenzori u delu Velike Rift Valley. Park je bogat florom i faunom, što privlači ljubitelje safarija. U nacionalnom parku tokom safarija možete sresti nilskog konja, krokodile, slonove, lavove, antilope i više od 500 vrsta ptica. Također ćete naći vulkanske kratere, travnate ravnice i tropsku šumu. Zbog svoje bogate flore i faune i neverovatne raznolikost krajolika, park je deo prirodne baštine čovečanstva pod zaštitom UNESCO-a.

Awaji Yumebutay - kompleks zgrada, koji se sastoji se od konferencijskog centra, mali amfiteatar, hotela i spomenika u gradu Awaji. Grad Awaja se nalazi na ostrvu istog imena u Hyogo Prefecture, Japan. Kompleks je projektovo arhitekta Tadao Ando. No, pre nego što je izgradnja parka završena 1995. godine, Awaji ostrvo i područje oko Kobe protresao je snažan zemljotres, koji je ubio više od 6.000 ljudi. Ovo je primoralo arhitektu da preispita svoje planove za izgradnju parka i pretvoriti Awaji Yumebutay u spomenik. Jedna od najupečatljivijih obeležja kompleksa - Huakudanen ili "100 koraka vrt" - grupa od 100 malih kvadratnih cvetnih leja u vrtu na brdu iza hotela, koji se nalazi na nekoliko nivoa. Tačno 100 kvadratnih leja ukrašenih cvećem za svako od 4 godišnja doba, deluje kao "simbol smirivanja duše onih koji su izgubili svoje živote u nesreći ".

Širom sveta, nova godina se dočekuje manje ili više slično – na trgovima, uz nastupe popularnih muzičkih zvezda, u porodičnom krugu pored bogate trpeze, u restoranima sa prijateljima i dragim osobama... Postoje, ipak, i neke osobenosti.

U Rusiji se, na primer, tradicionalno pravi olivje salata (ostatak sveta je zove ruska, ali Rusi za nju nikada neće upotrebiti ovo ime). Nekoliko minuta pre ponoći na televiziji se emituje poruka predsednika države, a u ponoć sat sa Kremlja i nacionalna himna. Pored obavezne novogodišnje jelke sa poklonima, tu je i Deda Mraz, kome u Rusiji društvo pravi mladi ženski lik – Snjeguročka.

Španci uz svaki od dvanaest otkucaja sata u ponoć pojedu po zrno grožđa za sreću u narednih dvanaest meseci. U Holandiji se noć pre Nove godine naziva Stara godina, a u novogodišnjoj noći čestita se “smena godina”. Vatrometi širom sveta takođe se donekle razlikuju – u nekim zemljama ih gotovo uopšte ne koriste pojedinci, a negde, kao na Filipinima i u Nikaragvi, isključivo građani, što je u gusto naseljenim gradovima rizično.

Najoriginalniji doček svakako imaju ljubitelji esperanta iz tridesetak zemalja, koji se tradicionalno okupljaju u Nemačkoj na sedmodnevnom druženju. Tokom ovog svojevrsnog godišnjeg esperanto festivala organizuju se kratki kursevi i radionice sa zanimljivim sadržajima. Na večernjim žurkama učesnike zabavljaju bendovi koji pevaju na esperantu. Skup posećuju poznate ličnosti, od kojih neke i same govore ovaj jezik, nastao u pokušaju da ljudi bolje razumeju jedni druge.

Novogodišnja noć je na esperanto dočeku sasvim poseban događaj. Pošto nova godina dolazi u različito vreme, svaki učesnik je proslavlja u trenutku kada otpočinje u njegovoj zemlji. Tako je, na primer, svi prvo čestitaju učesnicima iz Japana, gde prvi januar počinje u toku popodnevnih sati u Nemačkoj. Domaćin ovog mini-dočeka priprema specijalitete iz svoje zemlje i običaje svoje kulture sa kojima upoznaje goste. Zatim na red dolazi proslava kod sledećeg učesnika i tako redom, pa slavlje traje satima. Umerenost je, ipak, neophodna – u tradiciji svake kulture je i čašica pića, pa treba biti obazriv sa mešanjem japanske pirinčane rakije sake, ruske votke, nemačkog domaćeg piva... Bez obzira na razlike, svi će, sigurno, čestitati jedni drugima istim rečima – Bonan Novjaron, što, naravo, znači – srećna nova godina.

Hram Shaolin, koji je dobio ime po istoimenoj planini, nalazi se u blizini grada Dengfeng u pokrajini Henan, Kina. Hram Shaolin je kolevka zen-budizma i mesto u kojem se izučavaju borilačke veštine. Zahvaljujući brojnim nastupima u kung fu filmova, Shaolin hram postao je poznat širom sveta 1982. godine, kada je prikazan film „The Shaolin Temple“, u kojem je glavnu ulogu imao Jet Li. Smatra se da je hram osnovana u 495 godini, za vreme vladavine cara Xiaowen iz dinastije Severni Wei. Za izačavanje borilačkih veština ima značajnu ulogu dolazak indijskog budiste Bodidarme, oko 520. godine u hram. Vežbe koje je Bodidarma pokazao monasima poslužile su kao osnova za nastanak mnogih stilova među kojima je takozvani stil pet životinja (tigar,zmaj, leopard, zmija, ždral ) iz koga su nastali mnogi poznati Kung Fu stilovi tzv. Shaolin-ske škole. Tokom svoje duge istorije, hram je nekoliko puta obnovljan, tako da je njegova arhitektura vrlo originalna i obuhvata elemente arhitektonskih stilova 11 epoha. Hram Shaolin godišnje poseti više od 200 hiljada stranih turista, a više od milion dolaze u hram da nauče veštinu Kung Fu. Osim toga, on je na listi UNESCO-ove kulturne baštine od 2010. godine.