Amicus certus in re incerta cernitur.
Pravi se prijatelj poznaje u nevolji.
Prethodno veče je zaista bilo posebno u Markovom
životu. Način na koji su sjale njegove oči i njegovo
ponašanje ukazivali su samo na jednu stvar. Marko je
bio zaljubljen kao nikada do tada. Kristina ga je sasvim
promenila. Očarala ga je.
Vreme je sasvim lagano prolazilo. Sa Kristinom i
društvom je svako veče bilo posebno. U njihovom društvu
nikada nije bilo dosadno. Marko je uvek bio pun raznih
priča koje su oni prosto obožavali da čuju.
Kako je vreme prolazilo i svi oko njih su već uvideli
šta znače jedno drugom. Iz meseca u mesec oni su se
vezivali sve jače, tako da u jednom momentu više nisu
mogli jedno bez drugog.
Prošlo je tačno godinu dana od kako su se upoznali.
Marko je rešio da taj dan obeleži na neki poseban način.
Petak je veče. Marko odlazi kod Ivana. Vrata mu otvara
njegova sestra Biljana.
- Ćao Biljana. Jel Ivan kod kuće?
- Evo ga u sobi. Udji slobodno.
Marko otvara vrata Ivanove sobe i ulazi unutra.
- Gde si Ivčo?
- Evo me Mare. Šta radiš?
- Ništa posebno. Došao sam da te pitam imaš li
nešto u planu za večeras?
- Nemam. - odgovori Ivan.
- Super.
- Zbog čega pitaš? Da nemaš možda ti nešto u
planu? Ideš sa Kristinom negde, zar ne?
- Da, idem sa Kristinom do grada. Hoćeš sa
nama?
- Sa vama? Sa vama, uvek, bilo gde.
- Osim toga, znaš li koji je danas dan? - upita ga
Marko.
- Znam, petak valjda.
- Ma ne to. Danas je naš mali jubilej.
- O čemu to govoriš?
- Danas je tačno godinu dana od kada smo ja i
Kristina zajedno.
- Nije valjda? To onda mora da se proslavi, zar
- Pa šta misliš, zbog čega sam došao da te
zovem?
- Kad krećemo?
- Samo da se spremim, pozovem Andjelu i Filipa,
da odem do Kristine, da rezervišem mesto
u nekom kafiću i odmah idemo. - smešeći se
sve vreme odgovori Marko.
- Samo toliko? Onda da ja ne žurim uopšte.
Da dodjem kod tebe za jedno dva-tri sata?
- Samo ti požuri. Da si kod mene za pola sata.
- Ej, samo da te pitam. A u koji kafić idemo?
- Pored diskoteke ima jedan dobar kafić, mislim
da se zove “”’’””Ring, ili tako nekako.
- Pa ne idemo valjda da gledamo boks, ili da se
bijemo, nego da popijemo nešto? - sa osmehom
na licu upita Ivan.
- Ma nikad se ne zna šta može da se desi. Zato
se uvek spremaj za ono najgore, a veruj da se
ništa loše neće desiti. - odgovara mu uz osmeh
Marko.
- Da, da... Bolje ti požuri da obaviš sve što imaš,
a ja ću da krenem polako sa spremanjem.
- Imaš pravo, previše pričam. Odoh onda ja. I
nemoj da mi kasniš mnogo.
- Važi, neću.
Marko je obavio sve što je imao, pozvao je Andjelu i
Filipa, dogovorio se sa Kristinom. Sve je bilo spremno
da se krene u još jednu nezaboravnu noć. Ali ova noć će
zaista biti nezaboravna, naročito za Marka. Ova noć će mu
sasvim promeniti život. Potpuno će ga izbaciti iz koloseka.
A to nije mogao niko ni da sluti. Svi su krenuli da se lepo
provedu. Marko i Kristina su planirali da zvanično saopšte
svoju veridbu. Kristina je trebala da se uda za njega, a to
bi bio pravi povod da se nešto popije i da se proslavi. Nastavice se...
Pravi se prijatelj poznaje u nevolji.
Prethodno veče je zaista bilo posebno u Markovom
životu. Način na koji su sjale njegove oči i njegovo
ponašanje ukazivali su samo na jednu stvar. Marko je
bio zaljubljen kao nikada do tada. Kristina ga je sasvim
promenila. Očarala ga je.
Vreme je sasvim lagano prolazilo. Sa Kristinom i
društvom je svako veče bilo posebno. U njihovom društvu
nikada nije bilo dosadno. Marko je uvek bio pun raznih
priča koje su oni prosto obožavali da čuju.
Kako je vreme prolazilo i svi oko njih su već uvideli
šta znače jedno drugom. Iz meseca u mesec oni su se
vezivali sve jače, tako da u jednom momentu više nisu
mogli jedno bez drugog.
Prošlo je tačno godinu dana od kako su se upoznali.
Marko je rešio da taj dan obeleži na neki poseban način.
Petak je veče. Marko odlazi kod Ivana. Vrata mu otvara
njegova sestra Biljana.
- Ćao Biljana. Jel Ivan kod kuće?
- Evo ga u sobi. Udji slobodno.
Marko otvara vrata Ivanove sobe i ulazi unutra.
- Gde si Ivčo?
- Evo me Mare. Šta radiš?
- Ništa posebno. Došao sam da te pitam imaš li
nešto u planu za večeras?
- Nemam. - odgovori Ivan.
- Super.
- Zbog čega pitaš? Da nemaš možda ti nešto u
planu? Ideš sa Kristinom negde, zar ne?
- Da, idem sa Kristinom do grada. Hoćeš sa
nama?
- Sa vama? Sa vama, uvek, bilo gde.
- Osim toga, znaš li koji je danas dan? - upita ga
Marko.
- Znam, petak valjda.
- Ma ne to. Danas je naš mali jubilej.
- O čemu to govoriš?
- Danas je tačno godinu dana od kada smo ja i
Kristina zajedno.
- Nije valjda? To onda mora da se proslavi, zar
- Pa šta misliš, zbog čega sam došao da te
zovem?
- Kad krećemo?
- Samo da se spremim, pozovem Andjelu i Filipa,
da odem do Kristine, da rezervišem mesto
u nekom kafiću i odmah idemo. - smešeći se
sve vreme odgovori Marko.
- Samo toliko? Onda da ja ne žurim uopšte.
Da dodjem kod tebe za jedno dva-tri sata?
- Samo ti požuri. Da si kod mene za pola sata.
- Ej, samo da te pitam. A u koji kafić idemo?
- Pored diskoteke ima jedan dobar kafić, mislim
da se zove “”’’””Ring, ili tako nekako.
- Pa ne idemo valjda da gledamo boks, ili da se
bijemo, nego da popijemo nešto? - sa osmehom
na licu upita Ivan.
- Ma nikad se ne zna šta može da se desi. Zato
se uvek spremaj za ono najgore, a veruj da se
ništa loše neće desiti. - odgovara mu uz osmeh
Marko.
- Da, da... Bolje ti požuri da obaviš sve što imaš,
a ja ću da krenem polako sa spremanjem.
- Imaš pravo, previše pričam. Odoh onda ja. I
nemoj da mi kasniš mnogo.
- Važi, neću.
Marko je obavio sve što je imao, pozvao je Andjelu i
Filipa, dogovorio se sa Kristinom. Sve je bilo spremno
da se krene u još jednu nezaboravnu noć. Ali ova noć će
zaista biti nezaboravna, naročito za Marka. Ova noć će mu
sasvim promeniti život. Potpuno će ga izbaciti iz koloseka.
A to nije mogao niko ni da sluti. Svi su krenuli da se lepo
provedu. Marko i Kristina su planirali da zvanično saopšte
svoju veridbu. Kristina je trebala da se uda za njega, a to
bi bio pravi povod da se nešto popije i da se proslavi. Nastavice se...
31
7
