Širom sveta, nova godina se dočekuje manje ili više slično – na trgovima, uz nastupe popularnih muzičkih zvezda, u porodičnom krugu pored bogate trpeze, u restoranima sa prijateljima i dragim osobama... Postoje, ipak, i neke osobenosti.
U Rusiji se, na primer, tradicionalno pravi olivje salata (ostatak sveta je zove ruska, ali Rusi za nju nikada neće upotrebiti ovo ime). Nekoliko minuta pre ponoći na televiziji se emituje poruka predsednika države, a u ponoć sat sa Kremlja i nacionalna himna. Pored obavezne novogodišnje jelke sa poklonima, tu je i Deda Mraz, kome u Rusiji društvo pravi mladi ženski lik – Snjeguročka.
Španci uz svaki od dvanaest otkucaja sata u ponoć pojedu po zrno grožđa za sreću u narednih dvanaest meseci. U Holandiji se noć pre Nove godine naziva Stara godina, a u novogodišnjoj noći čestita se “smena godina”. Vatrometi širom sveta takođe se donekle razlikuju – u nekim zemljama ih gotovo uopšte ne koriste pojedinci, a negde, kao na Filipinima i u Nikaragvi, isključivo građani, što je u gusto naseljenim gradovima rizično.
Najoriginalniji doček svakako imaju ljubitelji esperanta iz tridesetak zemalja, koji se tradicionalno okupljaju u Nemačkoj na sedmodnevnom druženju. Tokom ovog svojevrsnog godišnjeg esperanto festivala organizuju se kratki kursevi i radionice sa zanimljivim sadržajima. Na večernjim žurkama učesnike zabavljaju bendovi koji pevaju na esperantu. Skup posećuju poznate ličnosti, od kojih neke i same govore ovaj jezik, nastao u pokušaju da ljudi bolje razumeju jedni druge.
Novogodišnja noć je na esperanto dočeku sasvim poseban događaj. Pošto nova godina dolazi u različito vreme, svaki učesnik je proslavlja u trenutku kada otpočinje u njegovoj zemlji. Tako je, na primer, svi prvo čestitaju učesnicima iz Japana, gde prvi januar počinje u toku popodnevnih sati u Nemačkoj. Domaćin ovog mini-dočeka priprema specijalitete iz svoje zemlje i običaje svoje kulture sa kojima upoznaje goste. Zatim na red dolazi proslava kod sledećeg učesnika i tako redom, pa slavlje traje satima. Umerenost je, ipak, neophodna – u tradiciji svake kulture je i čašica pića, pa treba biti obazriv sa mešanjem japanske pirinčane rakije sake, ruske votke, nemačkog domaćeg piva... Bez obzira na razlike, svi će, sigurno, čestitati jedni drugima istim rečima – Bonan Novjaron, što, naravo, znači – srećna nova godina.
U Rusiji se, na primer, tradicionalno pravi olivje salata (ostatak sveta je zove ruska, ali Rusi za nju nikada neće upotrebiti ovo ime). Nekoliko minuta pre ponoći na televiziji se emituje poruka predsednika države, a u ponoć sat sa Kremlja i nacionalna himna. Pored obavezne novogodišnje jelke sa poklonima, tu je i Deda Mraz, kome u Rusiji društvo pravi mladi ženski lik – Snjeguročka.
Španci uz svaki od dvanaest otkucaja sata u ponoć pojedu po zrno grožđa za sreću u narednih dvanaest meseci. U Holandiji se noć pre Nove godine naziva Stara godina, a u novogodišnjoj noći čestita se “smena godina”. Vatrometi širom sveta takođe se donekle razlikuju – u nekim zemljama ih gotovo uopšte ne koriste pojedinci, a negde, kao na Filipinima i u Nikaragvi, isključivo građani, što je u gusto naseljenim gradovima rizično.
Najoriginalniji doček svakako imaju ljubitelji esperanta iz tridesetak zemalja, koji se tradicionalno okupljaju u Nemačkoj na sedmodnevnom druženju. Tokom ovog svojevrsnog godišnjeg esperanto festivala organizuju se kratki kursevi i radionice sa zanimljivim sadržajima. Na večernjim žurkama učesnike zabavljaju bendovi koji pevaju na esperantu. Skup posećuju poznate ličnosti, od kojih neke i same govore ovaj jezik, nastao u pokušaju da ljudi bolje razumeju jedni druge.
Novogodišnja noć je na esperanto dočeku sasvim poseban događaj. Pošto nova godina dolazi u različito vreme, svaki učesnik je proslavlja u trenutku kada otpočinje u njegovoj zemlji. Tako je, na primer, svi prvo čestitaju učesnicima iz Japana, gde prvi januar počinje u toku popodnevnih sati u Nemačkoj. Domaćin ovog mini-dočeka priprema specijalitete iz svoje zemlje i običaje svoje kulture sa kojima upoznaje goste. Zatim na red dolazi proslava kod sledećeg učesnika i tako redom, pa slavlje traje satima. Umerenost je, ipak, neophodna – u tradiciji svake kulture je i čašica pića, pa treba biti obazriv sa mešanjem japanske pirinčane rakije sake, ruske votke, nemačkog domaćeg piva... Bez obzira na razlike, svi će, sigurno, čestitati jedni drugima istim rečima – Bonan Novjaron, što, naravo, znači – srećna nova godina.
20
1
