U srcu Tularosa doline u američkoj državi Nju Meksiko je jedno od najlepših prirodnih čuda sveta - veličanstvena i neobična pustinja, potpuno bela i hladna. Indijanci su ovoj pustinji dali više poetski naziv - "Porcelan". Dakle, za razliku od ostalih pustinja, ovo nepregledno prostranstvo u Novom Meksiku nije prekriveno peskom sačinjenim od kvarca, već je njen pesak sastavljen od kristala gipsa. Ukoliko dodirnete pesak bele pustinje, primetićete da je on potpuno hladan jer je stepen isparavanja visok, a njen pesak reflektuje sunčeve zrake umesto da apsorbuje toplotu. Pustinja je nastala pre oko 100 miliona godina, kad se more povuklo i slana voda isparila. Ovde uspeva samo nekoliko vrsta biljaka koje rastu dovoljno brzo da ih ne prekriju dine. Pustinja leži na nadmorskoj visini od 1291 metara i okružena je sa San Andreas i Sakramento planinama. Bela pustinja pokriva veliku površinu - više od 710 km ² - i ima status nacionalnog spomenika SAD još od 1933. godine. Štaviše, to je najveće polje gips dina na svetu. Od 2008. godine pustinja Beli pesak je na spisku svetske baštine UNESCO.