Postoji tajna koju još uvek nemoguće rešiti, a povezana je s umetnošću. S lepim i starim radom čije je poreklo izgubljeno vekovima. Nije ni čudo kad se kaže sve što je novo zaboravljamo staro. Ispada da su nanotehnologija u vlasništvu naših dalekih predaka izgubljene, na primer Likurgova čaša. Kako su uspeli stvoriti takvu čašu još uvek nauka nema objašnjenje. Likurgova čaša - jedini sačuvani od davnih vremena dijatora (proizvod s dvostrukim staklenim zidovima, pokrivenim figuriranim uzorkom).Naučnici sugerišu da je izrađena u Aleksandriji ili Rimu u IV veku, poznata po svojim neobičnim osobinama. Kada se osvetli i kad svetlo pada s prednje strane, čaša je zelena, a ako je osvetljena iza, postaje crvena. Artifakt menja boju i zavisno o vrsti tećnosti koja se uliva u njega. Na primer, čaša je plameno plava kad je voda sipana u nju, ali napunjena uljem postaje svetlo crvena. Površina posude ukrašena je prelepim reljefom koji prikazuje stradanje bradatog čoveka, zapletenog u vinovu lozu. Od svih poznatih mitova o Drevnoj Grčkoj i Rimu, mit o smrti Trakijskog kralja Licurgusa, najprikladniji je za ovu priču. Ostaje pretpostaviti da je Likurgova čaša mnogo starija od onoga do sada verovanog. I ovde ulazimo u područje mitova i legendi: možda su je stvorili majstori visoko razvijene civilizacije koja je prethodila našoj i nestala kao rezultat planetarne kataklizme (setite se legende o Atlantidi). Uopšteno govoreći, čaša je stvarna, višenamenska tajna koja se tek treba otkriti. Ali, da li je moguće?